субота, 11. август 2007.

Као на телевизији...

Замислите сада, нема ничега на Месецу, баш ничега. Мислим, човек америчке лажљиве корпуленције тамо није био. Играло се холивудско позориште пред камерама у некој америчкој пустињи. Одличнно се играло, за БИТЕФ, за позоришни фестивал у Авињону, зар не? У то време нисам поседовао телевизијски пријемник, кумио сам и молио мог деда Добривоја да ме пусти да идем брату од тетке Јовану како бих тамо успео да нешто видим од те представе. На моју несрећу, Јовану је у то време био покварен телевизор. Нисам дакле чуо оно: "Ово је мала лаж за Сједињене Америчке Државе, али велика за човечанство." Неки веле да је после Реган постао прдседник како би се политички етаблишмент и центри моћи захвалили Холивуду за велику превару. Добити специјални рат, то је као добити рат. А да све не би било глатко и слатко, сетили су се за Аполо 13. "Хајде сада да свету мало приредимо игру страха и стрепње," рекао је режисер, "ненормално је да Америка буде без проблема када их сви имају." Дабоме, хепиенд обавезује... Замислите сада!