петак, 07. септембар 2007.

Варијација 16960

Пробудих се у књижевном свету сав знојав и смрдљив. Мој летећи механизам је наликовао на бедну копију копије каквог летећег тањира из најранијих дана овог модерног мита. "Pregledavam moj prevod "Nimfomacije" Jeffa Noona," изразиће се са весељем на лицу мој стари пријатељ Жарко. Није он застарео, једноставно смо заједно у истом сну још од основне школе. Чини се да сам некада давно, још док сам оно био заиста жив, започео писање романа "Нимфо". Требало је да се у њему пробудим захваљујући се из све снаге лепоти Александре Бунђевић из једног од новобеоградских блокова. Започео са писањем романа? Можда сам одустао због граматичких мана. Песник јесте стваралац језика, али само сенилни академик има част да једну реч пропусти или отпусти. Ни са својим преводима, господин Жарко не може ништа против пијане критике. Ја се и не трудим, моје је име од најмлађих дана било и остало - Тарзан. Ако сам знојав и смрдљив, то је само зато што госпођица Џејн обожава такве. Весели Ћита нам је преминуо пре неклико година у хашком зоо врту. Радосник, најзад је видео Тита.