недеља, 09. септембар 2007.

poème au hasard

Нема помоћи ни преко ноћи, а дан је као сајамсан. Зашто си ми украла наслов? - питам је без смисла за тајну. Могла је читаву песму да стави невремену у уста. Теби стално неко нешто краде, - виче из каде - као да си ми ти баш нешто посебно значајан. Какви црна значајан? Ја сам белосветки парија, жамор и жубор су моја најлепша арија. Све у круг, све због најлепше страсти зато што нас поезија воли, зато што ће нас сонет спасти. Вредношћу својом, новац обезвређује свет. "И пад је лет," - чујем музику са онога света. Нађи себи спонзора, - крадуља би у саветнике професора Журбе - немој да си стално штета! Доста ми је двопека и чаја, ја бих мало овоземаљског раја.