понедељак, 01. септембар 2008.

Златна књига слутњи

Мало сам се уштоглио. Не личим себи више ни на шта. Наједноставнији сам могући слободни мислилац без мисли. "Тако то бива када се превише снива..." Хоћу да кажем, али не знам тачно којим језиком. Можда неким оноземаљским, тамо где су далеке даљине тако блиске, тамо где књиге не личе на овоземаљске ратне игре. Мало сам се утихнуо, али не због молитви. Нешто се весело мења у мени, као да ћу да се предам ремек-делу онтологије. Стваралац ствара нестварно да би свету исказао стварност. Ја сам тек случајност стиха! *