Естер

На вратима раја

2011-11-04T09:50:00.001+01:00

Смрт Поезије

2011-11-03T17:10:00.000+01:00

Још Гутенберга!

2011-11-02T22:42:00.000+01:00

Амстердам

2011-10-25T10:27:00.000+02:00

Варшава

2011-10-18T12:37:00.000+02:00

Шапат

2011-09-20T10:24:00.000+02:00

Облик туге

2011-09-15T19:00:00.000+02:00

Савршена геометрија кожа

2011-09-14T06:59:00.000+02:00

Савршена љубав света

2011-07-26T09:30:00.000+02:00

Општа метафизика љубави

2011-07-17T09:49:00.000+02:00

Немир сјаја

2011-07-13T23:41:00.000+02:00

Зашто?

2011-07-06T22:39:00.000+02:00

Тајно име љубави

2011-07-06T16:45:00.000+02:00

Јевањђеље слутњи

2011-06-30T12:37:00.000+02:00

Граматика јужних загрљаја

2011-06-28T22:19:00.000+02:00

Порочна историја града

2011-06-24T09:06:00.001+02:00

Istina mesa

2011-06-21T20:30:00.001+02:00

Законик двојина

2011-06-06T22:46:00.001+02:00

Псалтир трајања

2011-04-08T09:17:00.001+02:00

Слутња суштине

2010-12-13T06:18:00.000+01:00

Света историја садржаја света

2010-11-23T09:21:00.001+01:00

Света суштина сјаја

2010-11-19T10:12:00.001+01:00

Готица

2010-11-13T20:33:00.000+01:00

Исконик слутњи

2010-11-10T06:56:00.001+01:00

Роман о хроносину

2010-11-06T11:05:00.001+01:00

Филмософ - роман

Филозофија чуда

2010-10-26T19:56:00.001+02:00

Смисао сна

2010-10-16T15:37:00.001+02:00

Испијање чемера

2010-10-11T09:42:00.001+02:00

Сагласја

2010-09-28T23:07:00.000+02:00

Судбина

2010-09-28T10:54:00.001+02:00

Жамор пожуда*

2010-09-27T09:54:00.001+02:00

Јесендар

2010-09-23T14:33:00.001+02:00

Космичност живућег тренутка*

2010-03-27T08:41:00.001+01:00

☼☼☼

Све да и јесте - није!*

2010-03-20T23:10:00.001+01:00

►►►

Лажомора*

2010-02-22T10:31:00.001+01:00

♠ � ♠

Негде*

2010-02-12T10:00:00.000+01:00

♠ ♠ ♠

Виктор!*

2009-11-01T08:30:00.001+01:00

♠ ♠ ♠

Хроносино*

2009-10-29T08:59:00.000+01:00

► ► ►

Кристализација*

2009-10-24T11:00:00.000+02:00

► ► ►

Исконик*

2009-10-19T18:45:00.000+02:00

♥♥♥

17532и Дан

2009-04-01T08:15:00.007+02:00

Рођендан! Сваки је такав као да је празник, зато што Живот је. Како могу да сазнам оно што не знам? Феноменологијом смрти непрекидно говоримо о животу. Многи верују да стварно тек започиње када ово Овде стане. Започиње Вечност! Ово мало дана и ноћи под сунцем би му била као нека школа вечности. Како се нико није вратио да нам исприча како је Тамо, желим да што дуже опстанем као Filmosof, останем Овде. ☼

Плус један

2009-03-05T09:21:00.005+01:00

Не знам како са словима! Ваљда сам зато за рођендан моје драге сестре Милиније купио себи поклон: наочаре за осам евра. Наочаре за читање, дабоме. "Живот само уторком," вели једна научно фантастична прича. Уторак је некако дан планете мог рођења. Ко у хороскопџије верује, схватиће. Стоји, још увек важи да ме филозофија изузетно надахњује. Како онда да све те несхватљиве филозофе читам без наочара? Можда књиге у електронсоком формату, можда са увећаним словима, можда... ☼

Обезначење младог Месеца

2009-02-25T21:15:00.002+01:00

Што бих да сам срцу да никада не престане да буде срце? Можда да се сетим истинске душе, истинских игри младости, мириса ничим дирнуте тишине. Живот није само од животиња, жамор говора ствара привид вечности. Зато се ваљда изгубим у погледу најлепше, чини се да сам зато пролазни стваралац маштосветног. Убице са четири лица вичу: "Утопија потопија!" Они мало ружнији описују сласт мировања: "Град сунца живи од месечине!" Зашто не? Ја бих ипак да ми се све полако објасни.

Једанаестица

2009-02-11T08:25:00.002+01:00

Времена нисам једини заробљеник, нисам једини што је опседнут његовом владавином над светом. Природа је успела да се истргне власти Времена својом генетиком. Човек још тражи, човек би да буде скулптор Времена, господар господара. Мислим да је човек потпуно на погрешном путу, налазим да је апстракција о времену изабрала погрешан смер, те да у том смислу ваља порадити. Само како? Ево где после деветице јануара, логично стиже једанаестица фебруара. Од Гилгамеша до Обаме, ништа се ту не може. Понекад се враћам Буровцу у сопствено детињство, тачно у онај моменат када сам први пут схватио да је Време за оно што је лагано постајало као прави уметнички Его уствари - невреме. Угасићу се као што се то десило мом деда Този, Време не успевши да приптомим, окренем га себи и роду људском у корист. ♣

Деветка

2009-01-09T20:47:00.001+01:00

Најзад име душе у духу! Стварност је свитања означена нестанком једног виртуалног сна, можда чак два. Једна не подноси љубав, другој се не допада филмска критика. Очигледно је виртуални свет једнако онако суров као овај реални. Иста је она тишина после свакога привида буке. *

Промена смисла

2008-11-15T12:45:00.002+01:00

Да ли ви то мислите да ја не знам шта ми мислите? Мозак је једноставно такав, открије све, открије свет у милисекунди. Потом стане, дух некуда одлута, дух је на одмору. Све лепоте света зарад једног тренутка надахнућа. Повратак у поезију је најлепши од свих. *

Eeee moj Petre Petroviću Njegoše!

2008-10-10T06:09:00.001+02:00

--- svet je ovaj tiran tiraninu
a nekmoli duši blagorodnoj ---

Dragi moj Njegoše,

mora da se u grobu prevrćeš ako te već lažni car Milo Mali nije iz njega već
izbacio. Šta je ostalo od one tvoje lepote duha? Ništa, lepi moj, ništa. Dok
je bilo Tita, zvali su se Titograd. Sada kada je Europa na delu, gore od
želje da ne budu više Podgorica. Nisu Crna Gora, genije moj, nego
Montenegro. Više crna nego gora, više negro nego monte!

Ne sekiraj se junačino, neko će se već setiti istinskog čojstva i junaštva.

Stars,
FilmosoF

Златна књига слутњи

2008-09-01T22:00:00.000+02:00

Мало сам се уштоглио. Не личим себи више ни на шта. Наједноставнији сам могући слободни мислилац без мисли. "Тако то бива када се превише снива..." Хоћу да кажем, али не знам тачно којим језиком. Можда неким оноземаљским, тамо где су далеке даљине тако блиске, тамо где књиге не личе на овоземаљске ратне игре. Мало сам се утихнуо, али не због молитви. Нешто се весело мења у мени, као да ћу да се предам ремек-делу онтологије. Стваралац ствара нестварно да би свету исказао стварност. Ја сам тек случајност стиха! *

Један свет - десет милијарде снова

2008-08-11T22:42:00.000+02:00

Нама је Србима на Земљи свуда тесно, зато се више осећамо небеским народом. Да нам се то дозволи, радо бисмо у поход на прву телуријанску егзопланету. Да ли се то тако каже? Телуријанска егзопланета и није ништа друго до какво земљолико небеско тело изван сунчевог система. Мислим да бисмо ми тамо створили некакав нови свет. Био би он бољи и праведнији од било које до данас замишљене Утопије. Толико се о којекаквим Утопијама збори, да је ова реч могла лако да се претвори у заједничку. Сваки народ сања неки посебан сан о сопственом благостању. Не верујем да се икада овај наш свет може да сведе на један сан. Само груби диктатори или перфидне диктатуре имају за политички програм да нас на један једини сан сведу. Србима је тако тесно баш због безобзирне униформизације лажи. Не може то више тако! — вичу небески, али их мало ко чује. Као да су их чули Французи изгласавши NON новом светском поретку либерлног капитализма. Нова Европа је требала да се претвори у неку тамо застарелу, из осаманаестог века, али су се Холанђани и Ирци придружили Французима. Шта вреди? Ништа од свега! Америка упорно тера своје, Кина је у стопу следи.

Планета мајмуна* и ђенерал Шпунц

2008-08-11T08:27:00.001+02:00

Чим отворим телевизор, искоче из њега све сами ђаволани. Не смем више ни да присмрдим у тај смрад! Човечанство је једноставно такво, човечанство је нечовечно. Осетија, Грузија, Русија, Ирак и Америка са Севера... Новинари броје пред нама мртве да бисмо сами умрли преко дана једнак број пута. Чујем потом да амерички амбасадор приговара руском превелику употребу силе, а овај други се брани мостовима београдским. Мостови са памећу су одавно срушени, сви срљамо у једну велику пропаст.

*Животиње ће спасити свет.

На грани

2008-08-05T22:11:00.001+02:00

Ако си случајно прави новинар, напиши да сам провео читав дан на грани, нешто као онај индијски бог-мајмун, све тражећи свице мудрости. Ако си склон мешању баба и жаба, замењивања рога за свећу, онда ти је боље да се негде покријеш ушима и ућутиш за сва времена. Тако један идиот Дневника 2 рече да аутомобилске несреће однесу више живота него НАТО бомбардовање. Нисам сасвим разумео поенту! Јесу ли то аутомобили прављени да буду као бомбардери или ће Србија поново да буде бомбардована? Какве везе имају штикле и свастике? Дабоме, најлепше је остати непознат, али у том случају не смеш ни да се понадаш каквој Нобеловој награди за допринос човечанству, на пример. Ако ме само записујеш ради записивања, запамти да нисам параноичан! Истина је најбоља одбрана од свих јавних и тајних глупости. Свет је кренуо да се креће наопачке зато што нас сви лажу.

Двадесет седам више седам

2008-07-18T09:27:00.000+02:00

Пишем по сећању, но сећања очигледно више ничему не служе. Сада нам историју стварају спољни центри моћи. Годинама већ међу странцима, радовао сам се непобедивој изворности српског духа. Сад одједном, странци би нас у своју лоповску дружбу, у своје овоземаљске капиталистичке радње берзанске. Тако ми светога Лазара, упрљаће моју небесност. Тако ми светога Гаврила, окаљаће часност мојих молитви Светом Духу. Тако ми светога Михајла, странац сам већ у себи међу свим тим странцима... Не! Подижем глас, издајем се за нетакнутог пророка: "Ови нови Турци се не разликују од оних отоманских, бомбардери им средство застрашивања, а правни поредак мамац." Ове нове потурице промене лице очас за шаку долара. Џелати и жртве, трговци робљем и робови, сви у истој држави! Да ли је стварно сан о срећи произвео крај света? Пишем по сећању, сећањима изгубљеног детета.

Набрајања ненанобројивости

2008-07-16T23:43:00.001+02:00

Свет је више него савршен! Свакога часа понављам себи колико сам смртан у сопственој несавршености. Ето где на пример читавога дана не могах да запишем ни једну линију, а онда одједном - сасвим око поноћи. Зашто? Које је то надахнуће у мом телу прорадило после двадесет трећег сата? Неразумнији од разума, тражим објашњење: то је дакле тај свет. Оно "све" из кога потиче свака наша појединост, оно "доврешено" у кога утиче савака наша недовршеност.

Зашто ме ти мали тамо прислушкујеш?

2008-06-27T12:58:00.001+02:00

Срећа је лепа само док се чека, певала је о свету у нама Десанка Максимовић. Очекујући да Европа уђе у свачију кућу, народ замишља како ће да буде срећан са неисцрпним благодетима демократије. Нека је и тако, џелати и њихове жртве у истој вештачкој заједници инстант љубави и капиталистичког благостања. Испаштање греха ће бити везано за оплодњу капитала, а опраштање за највећу могућу потрошњу. Праћени у сваком кораку разним биометријским и сателитским помагалима, моћи ћемо да се побунимо једино против самих себе. Већ видим како будуће владе установљавају нова министарства за психоанализу и психотропна средства. Кадгод неко у европском рају пролупа због среће, да не заврши као биолошко смеће.

Fast futur

2008-06-16T08:27:00.001+02:00

Наша је будућност сакривена негде у прошлости. Наша је прошлост сва од хероја, наши су хероји борци за љубав и благостање света. Нема ничега радоснијега него бити мирољубив, пацифизам нам је у светим координатама небесности. Једноставно, народ без мрље на савести. Јер шта је савест? Не оно што Аристотел каже, не оно што Кант записује, већ оно чиме се Фројд бави. Када једном убијеш Закон од оца, када једном спаваш са мајком Отаџбином, када те једном сам Бог истера из обећане Баште, остаје ти само небо, јер само оно зна где је крај бескраја. Тишина, тишина стварања...

Кувани кукуруз у шољици кафе

2008-06-11T08:31:00.001+02:00

Како побудити надахнуће, како се пробудити са надахнућем? Везати се, на пример, за најнеобичнију сцену у сну, а затим ову развити до литерарне драме. Поставити питање најближњем: "Је ли ти, зашто ми не одговараш на моје поруке?" Од одговора, после, направити књигу утисака. Потест какве млађахне, рецимо, у стилу: "Давиш ме са том твојом поезијом!" А да се љубавно придавимо у кревету? Развити онда љубавни роман са еротским елементима, јер само тако успева продаја на велико, то јест best-seller. Не сањарити ни у сну о овом капиталистичком понижењу за књижевност, мислити само на леп облик... Када се деси да понуде Нобелову награду за књижевност, одбити је категорички под изговором: "Нећу да мојим надахућем смирујем савест убица!" Када је неко читав живот надахнут, на Балкану га прогласе лудаком. "Немој ту да ми филозофираш!" - најдража је српска псовка.

Глад за пунином

2008-06-04T08:24:00.001+02:00

Све је у свету на свом месту, ваљда зато за мене нигде нема места. Треба ли да се понашам као ванземаљац? Треба ли да се побуним као Губец? Можда би ваљало дићи светску револуцију. Кадгод ми неко о револуцији прозбори, ја одговарам еволуцијом. Не волим када људи гину бесмислено због идеологија које се никада не претварају у благостање. Француска буржоаска револуција је била врло крвава, ваљда зато што је - буржоаска. Где се то данас политичари труде да преведу у реалност Декларацију о људским правима? Бојим се да нема места на драгој нам планети где homo sapiens politicus поштује у потпуности људска права. "Љуби ближњега свога као самога себе." - каже једна од првих људских жеља. Ипак поробљаваљима и експлоатацији ближњих никада краја, нови либерални глобализам прети производњом нове светске глади.

Синаптички свици

2008-05-30T11:26:00.000+02:00

Не иде ми се нешто данас у библиотеку, па то ти је! Не могу сат и по да чекам испред како бих после могао да заузмем моје омиљено место. Париз јесте, али библиотечке прилике су такве какве су. Нема бољега чак ни у рају Европке уније. Чекао сам ја некада тако и испред Народне библиотеке Србије, али сам био много млађи, студент тако рећи. Оно није лоше ни код куће, заправо би требало да буде најлепше код куће. Са овом оволиком електроником, могуће је имати све књиге света, читати их на LCD екрану. Ипак, некако је људскије бити међу лепим девојкама и књигама од папира. Волим када је интелектуално бучно у библиотечкој тишини. Мисли се сплићу и синаптички преплићу, додирују са платоноовским сферама идеја. Постоје ли ове или не, није на нама да расправљамо. Они који веле да је философија један шаролики коментар Платонових дела, обрадоваће се Аристотелу. Ја сам се радовао Ернесту Блоху и Спинози, Хусерлу и Емануелу Левинасу, Јанкелевичу и деда Този. Био је мудар мој прадед, тако мудар да су га сви за савет питали. Данас је другачије, данас су сви мудри. Нема пријатеља или непријатеља који ме макар једном није нешто посаветовао, а да га за мишљење нисам питао. "Свачију слушај, своју сматрај!" - мудровао је деда Тоза. Слушам, сматрам, али бих данас да ме баш нико не посматра. Веле неки мудраци да се у самоћи много боље ствара, реченице су некако испуњеније, заобљеније, музикалније. Велики ризик, бојим се тајно, успаваће читаоца!

I see You in every moment!

2008-05-28T08:29:00.001+02:00

Свршено је са нашим јавним и приватним слободама, либерална екомонија нас полако претвара у биометријске робове. Побегао сам из мог малог села у врло велики град само да бих могао да имам онолико анонимности колико желим. Немогуће је у селу од хиљаду душа сакрити се у филозофску приватност. Све је јавно! Све постаје јавно у глобалном селу званом планета Земља. Све ово да би се велике силе једног будућег дана могле да бране од малих терориста. Све ово да би мултинационалне компаније у сваком тренутку могле да знају шта да ми продају. Све ово да бих можда мислио оно што ми се никада не мисли. Све ово да не бих уопште мислио! Мислим ли? Нисам параноидна особа, не дискутијем овде о теорији завере, у питању су факти. Данас велики радозналци јавних и тајних служби могу само да наслуте где сам, сутра ће ово знати у свакој секунди мога скромног постојања. Не морају моје мисли да буду ни перверзне ни побуњеничке, једноставно ће тај неко тамо имати мој најприватнији живот, поседовати га као најобичнију ствар. Последице овако развијене елекрократије могу да буду трагичне по Запад, по човечанство.

Жубори и жамори

2008-05-26T08:27:00.000+02:00

Док је света, биће маште; док је науке, биће њене фантастике. Служећи истини, тражим лепоту једне могуће будућности, паралелни свет филозофа. Сунце је у мојим синапсама, математичка комплексност умножених могућности светског мира, свемирске љубави, слатке стварности открића. Испод црног облака, промичу црвене слике: "Да би преживео, тигар мора да поједе дневно најмање тридесет килограма меса." Издашна у стварању живота, Природа је сачињена од много бестијалних смрти. Понуди ми неко ново тело! Док је крви, биће страшних крвника. Зашто на неким другим планетама не би могло да буде другачије? Зато што се машта стваралаца фантастике пресликава на друге просторе својом историјом трагичности. Сви се дакле жанрови порађају из једног једино могућег: из историјског романа, из повесне приче, из природословног немира Црвенкапице.

Осми дан

2008-05-25T12:57:00.000+02:00

Нема више стравичности, страва је заборављена категорија стварања света. После друге јутарње кафе, практикујемо само лепе приче. Није важно што је осми дан, није битно што је недеља - дан Господњи. Лаћам се Правописа да проверим црте и цртице. Тек у тој књизи наилазим на стварну страву: Францизи не признају српске црте и цртице, Хрвати се уплашише ВизантОра, Грци не разумеју "куково лето" поред свих својих светих календара. А сви смо из исте ћелије, а сви смо од Адама и Еве, а сви смо бића рајска, а... Како да онда напишем бестселер? Једни сањају о великој продаји сопствених умотворина, други се загрејали за учевни елитизам, трећи пију ракије и "заболе их уво" за свет. Ја бих некако у ону другу групетину, али ме блеј оваца често враћа у праисконе багремаре. Како је багрем једно грациозно дрво, нема у његовим шумама мрака. Без густог мрака, човеку је тешко да се уплаши. Светлост нас је створила, сунцу хвала.

| Књига | Livre | Book |

2008-05-23T20:28:00.000+02:00

Ко је толико несмајан да сме да не чита? Хвалио ми се један од мојих бивших друагара да он само једну књигу годишње, баш оно што се мора за професорски рад на вишој школи. Није ни чудо што Евровизију у Београду отварају јаки, а не паметни. Узалуд се они Теслом диче, Ђоковић их премешта у неке друге приче. Када је спортиста негде први, онда је то увек за личну корист; када научник или уметник постане светска лига, онда је ово најчешће за добробит човечанства. "Ако будеш превише читао," плашили мог сестрића Марка, "полудећеш као твој стриц." Није стриц луд, али свеједно обожава природну блуд. Благо начитаном народу, он порађа највише научника и уметника.

No more lies?

2008-05-22T11:01:00.000+02:00

Времена су трагична, а ми и даље пишемо светску љубавну поезију. Ваља нам се преобразити у Есхила или Софокла, угледати се на Шекспира или Расина. Наши председници и премијери не мисле много на народ, највише пажње посвећују својој политичкој каријери. Земљу растурили и продали, сада распродају народ као јефтину радну снагу, као нове робове Запада. Зове се то либерални капитализам, називају они све то - прогрес, крсте се и покрштавају евроатланским интеграцијама. Лаж је... Није ни чудо да у свакоме од нас оживљава импулс искориштавања ближњих. Хајде иза огледала! Сигурно постоји негде нека земља у којој је Алиса плаћена за своје текстове, новчано награђена за своје преводе. Како се то зове? Праведно капиталистичко друштво. Хахахаха, праведно капиталистичко... Стварно трагично!

Лаж је?

2008-05-22T10:41:00.001+02:00

Лаж је... Лажи ме, лажи, ружно ми кажи! Кради ме кради, ружно ми ради! Одувек сам немоћан био пред лажима. Пријатељ чини се није тамо где ми се чини да јесте. Чини ми се да није. Чини ми се... Како то да баш у сваком часу људи уживају у сопственом бешчашћу? И зашто сам не чиним исто? Можда зато што никакве користи не видим у свему, можда зато што ми моја хришћанска моралност не допушта исту прљавштину душе, можда... Лаж је!

Adrienne Manning

2008-04-18T09:04:00.002+02:00

Do not be foul! кажем јој да се не блесави. Ја имам very праве пријатеље и нисам чобанин од јуче. Мој прави пријатељ је Жарко, чувени књижевни геније Миленић из далеких балканских земаља. Поштујемо се и испомажемо више од двадесет година, од основне школе тако рећи. Мој прави пријатељ је Зоран, знаменити фото геније Ђорђевић из града кога често обилази киша. Знамо се и поштујемо више од десет година. Не знам шта јој је од синоћ, заљубила се ваљда лудо у моју еротску поезију. Кажем јој да посесивност код нас горштака не пролази. Ако жели од некога да ме одвоји, онда сигурно неће моћи од Жарка и Зорана. Жене су каћиперне и каткада блудне ћуди, само су пријатељи прави. Можеш ти да будеш лепа колико хоћеш, то ти не помаже. А можеш и да цмиздриш! Је л ти знаш колико је таквих маза на улицама Париза? Свака би са мном да се малкице прошашољи, али ја нисам довољно богат да све то финансирам. Љубав кошта, сама си рекла да љубав кошта. Када сам се у тебе заљубио, нисам ни слутио да си толико кварна, да ти је уживање да љубанике од пријатеља одвајаш. Е дакле стварно, шта све женама неће на памет да падне! *

Trance

2008-04-17T08:59:00.000+02:00

Није нама до секса, али што се мора - мора се! Једноставно ми је ерекција некако људскија када искључим радио. Састављен сам од милијарди малих објеката које биолози називају - ћелија. Да ли је то моја грешка? Дабоме да није. Богу је био потребан читав Шести дан да нас склопи од тих чудесних опека живота. Није ни шудо да се ове стварчице каткада поремете, покваре, одбију послушност господину диктатору Мозгу. Кажу неки париски улични свирачи да је Фројд измислио психоанализу само да би нас посвађао са родитељима. Зашто ли је онда Асклепије измислио медецину? Можда да би нас помирио са Богом. Хипократ је то после све уредио, јер воле доктори и сестре да забрљају ако им не понудиш који зелембаћ. Људска душа је грешна, а живот - кратак.

Ни честица ни талас

2008-04-01T16:43:00.000+02:00

Све мора да је драматично природно у свету глади, као једноставност сјаја. Загледан у велики комад хлеба, објашњавам Телу први април. Како су ме известили они којима мора да верујем, рођен сам једног не тако давног суботњег јутра, на дан светога Лазара. Ваља ли славити овај дан или се на непрекидно старење жалити? Јесам ли првоаприлска шала? Ако је шала, онда није мала. Ако је стварно, онда је прилично кварно. Покушавам да се присетим...

Два пута десет више девет

2008-02-29T09:11:00.001+01:00

Много је неправди на овом свету! Уместо да насред Париза вичем на сав глас, остајем забезекнут као какав идиот, остајем нем. Осећање немоћи ме често доводи до меланхолије. Најзад, ко није макар једном у животу окусио сплин света? Многи су се одали пићу управо из немоћи пред несрећама света, оним несрећама које сам човек производи, које једна група људи изводи над другима зарад неких својих интереса. Запад је одувек био грамзив и сасвим предаторски расположен према остатку света. Европа данас поседује богатство, земљу за свакодневно малтретирање и земљу за искаљивање беса. Прва је Србија, друга Русија. Срби су зменили Јевреје, Руси чак читаву Африку. Код протестаната влада необична православофобија, што загледане у Бога гони на грех управо према онима који припадају истом Богу. Са ону другу страну времена, код Муслимана, свакога дана експлодирају људи-бомбе односећи десетине живота. У име кога све то, у име чега, за чију, за какву будућност? Сутра ће бити боље, заборављам се у нади, поправиће се човечанство. Како? Не знам, никада нисам знао.

Смисао непостојаности

2008-02-17T08:36:00.000+01:00

Зло следи своју унутрашњу логику, свака се прича развија према историјској шеми ентропије, распада, смради. Само се из груди ишчупано срце окреће сунцу. Тамо где је Бога, има светлости. Тражим зато одговор од дуге како да најбезболније међу непријатељима живим. Којом се то мудрошћу љубав преображава у мир над планетом? Проповедати мир испод бешчасног немира лопова и лажова, вредно ли је наде у људски род? Крећем се према вечном сну као залутала маса осмеха, несрећан због спаљених богомоља, тужан због заробљених душа. Човеку са друге стране зла нисам - човек, него смеша лудила коју треба понизити или поробити. Није важно, моје име ипак верује у Љубав.

Roswell*

2008-01-22T10:11:00.000+01:00

Технолошком добу су потребни технолошки митови. Нема ничега лепшег од жеље човечанства да се сретне са далеком браћом по разуму. Једини проблем ових митова је што у већини ванземаљских бића види перфектне хуманоиде. Не само то, него сви они из прва и без икакве грешке говоре енглески. Петнаест хиљада језика је на планети Земљи, али ванземаљцима највише прија енглески. Зашто не хрватски или српски, француски или руски? Ваљда зато што је Холивуд тако далеко од свих нас! Они би да се воле и да се мрзе са далеком браћом по разуму, али их истовремено сасвим блиска браћа не занимају превише. Важно им је доминирати свет, покорити милом или силом, владати, красти под фирмом извоза демократије. Ванземаљци у модерним митовима су на њихову слику и прилику. Част изузецима, природно, част мислиоцима испуњеним моралношћу и човекољубљем. Сваки уметник сањари да створи себи својствени мит који ће опстати вековима, али овакве обично на крају присвоје политичари како би се сакрили испод државне ознаке "строго поверљиво". Не дијаманти, не злато, не нафта, истина је одувек била најкупља роба. Свет је привид и лаж!

2011 - Плава еволуција*

2008-01-16T04:14:00.000+01:00

Победници најчешће нису добри, издавачи су ретко поштени! Будим се дрхтав из бунила убеђен да је мој рукопис објављен под туђим именом и презименом. Прво је Инга Ин хтела да се мази са мном, а онда се на изрицање мога правога имена изненадила да ја нисам тај прави писац, те да ће зато своју савршену лепоту да поклони савршеном аутору. "Нема везе," кажем јој насмешен, "немам снаге да ти сада било шта доказујем. Ја сам све то тамо писао!" Ето на пример Вучета Мандић Виктор, он је мој текст издао као своју књигу. Направио је промоцију на Телевизији Београд. Када сам га видео да то чини, само што ме шлог није стрефио. Ништа ми није платио за посао! Не воле такви да плаћају, лоповлук им урођена особина. Балкански тип човека се литературом и филозофијом служи зарад остваривања одређених материјалних циљева, никако зарад уздизања свог духовног нивоа. "Немој ту да ми филозофираш," најчешћа је псовка на Балкану. Некако са друге стране вечности, Инга Ин је потпуни производ сна. Ако је подсвести, онда она излази из његових пећина и двораца. Инга би сигурно да ми предскаже будућност, могућност једног сасвим веселог поштења и најрадосније љубави. Зашто се у мом новом "казалишном роману" Сафо не би на пример подала најмудријем мушкарцу? Инга Ин није жена, она је анђео чувар сваке интелектуалне еволуције.

Свет кога сам заборавио да опишем

2008-01-14T08:55:00.000+01:00

Први је дан једног дана четрнаестог, слика слике без сасвим схватљивих пресликача. "Ако случајно откријем да си ме на било који начин плагирао или израдио са тим твојим пајташима, јао теби! Нећу да тражим адвокате, директно ћу са сачмаром у рукама да ти покуцам на прозор усред тешке балканске ноћи." Нешто ми се ових дана врзма по глави прва реченица новога романа на српском језику, не знам ни сам зашто. Нећу да пишем криминалне приче, не волим смрт. Чини се да зима успева да упише у наша бића извесну сету, тако рећи - меланхолију, да не кажем - сплин. "Љуби ближњега свога, макар те он поткрадао, експлоатисао, курвама раздавао." Истина је, не звучи сасвим убедљиво за другу реченицу новога романа на источној варијанти балканске туге. Боље је јурцати за високим париским плавушама, него се ситним духовима бавити. Ако сваки Моцарт има свога Салијерија, онда генетски измењена рајска јабука нема баш никакву хранљиву вредност.

Душица

2008-01-07T11:16:00.000+01:00

Христос је у души, све остало је христологија. Оно мало душе света за остварење мира и владавину љубави, све остало је исусологија. Сагледавам истину у себи сасвим свестан да је свет сачињен од отровних лажи лопова и поробљивача. Спас је у надахнућу Његовом светлошћу. Радосна сагласја јаве и јества...

Истински плава

2007-12-31T08:44:00.000+01:00

Осећај светлости опстаје као препознавање истинског надахнућа. Тражим се у ведрини истине, ненавикнут на неостваривост суштине добра. Не припадамо душом, свет би да нас поседује. Припадамо телом, свет је наш непријатељ. Како се помирити? Како постати радост? Отуђење је у првој шољици кафе. Осећајући приливе маште, остварујем се у покретима препознатљивих даљина. Неки то називају - стварање. Изворност воље је мој најлепши облик опстанка, зато музама поклањам бескрајни сан најнежнијег додира. Мир, сагласје чуда, срећа.

Ноћомора и остале екологије

2007-12-23T08:14:00.001+01:00

Сазнах усред спавања да је свемир бесконачан. Уплаших се, скочих из кревета. "Па они нас могу да протерају где пожеле," прође ми кроз сиве режњеве забринуте главе. Не само да су поубијали деведесет посто Индијанаца, не само да су у окове бацили црну Африку, него сада и са нама могу да се играју како им нечастиви свира. Нема нама спаса! Завршићемо на једној од тек откривених егзопланета, кукавни и тужни, свету представљени као сасвим ружни. За време последњих ратова, на пример, Енглези су о нама смишљали свакодневно по једну или две лажи. Новине, радио и телевизија све ово преносили свету. Сада када је све то откривено, нико да се извини, нико да нам топлу реч упути. Једноставно се прљање наше небесности продужава до бола, до најстрашнијег понижења. Ова планета је наш рај, али они све чине да је претворе у пакао.

Љубав није...

2007-12-16T17:37:00.000+01:00

Жврљао не жврљао, исто ти се хвата. Они нас сврстали у коње са хватаљкама! Нема ти код њих никаквих схватаљки, једноставно велика политика мора да се искаже на малима, на најмањима. Само да нам је једне атомске бомбе, не би се тако блудно понашали над земљом једног од најстарихих светских народа. Негде је неко некада погрешио. Писао не писао, исто ти се пише. Они нама већ записали судбину у свој ђавољи тефтер. Шта ћемо сада са нашом небесношћу и разноразним бестелесним силама? За које су нам време намењени сви ти свети савезници када смо међу људима погажени и увређени? Куку и леле, орлови сиви прогнаше орлове беле. Цртао не цртао, све нам је већ зацртано. Нема нама утехе!

Moj sasvim privatni Cezar

2007-12-15T08:09:00.000+01:00

Свака им је империјалистичка! Сироти мали Срби су без пријатеља у свету зато што се лопов само у лопову препознаје. Ја теби ово, ти мени оно, - тако то одавно функционише код њих. Ја теби радиоактивне бомбе, ти мени енергетске изворе. Ја теби псеудо демократију, ти мени изворишта нафте. Хоће бити, неће бити, ова је трампа увек на нашу штету. Ето га где се чак мој другар Франческо дао на решавање проблема Косова. Он би да од готовога направи вересију, баш као сви његови импперијалистички преци. Објашњавам му да је садашња Србија налик Француској под влашћу Хитлера, али он се чини тврд на уху. Петан из Приштине намигује Америци, али су покрету отпора из Београда везане и руке и ноге. Елем, господин Франческо би да Србија и Косово направе конфедерацију, те да на Балкану имамо нешто као Швајцарску. Генерисање државе Швајцарске се десило у сасвим другачијем историјском контексту, те провокације у овом стилу могу само мачку о реп. Како било, биће што бити не сме. У тој општој немоћи, остаје нам само да стварамо нове епске песме.

Сироти мали Срби

2007-12-14T08:27:00.000+01:00

"Пиши и ти мени!" - записује Она. Небо је импретаивно плаво, заповедни начин сунца нас раставара у животињским флуидима. Опстати на Балкану иде преко нетражених савета или већ уграђених пуцаљки у језику родном, језику народном. "Нећеш убијати," каже отац Бог своме Човеку сину. "Не убиј!" - превод је на српски језик. Има да се зна ко је од кога јачи, ко над киме вреди, није важно због чега. "Било би лепо када бисмо у пријатељству провели остатак живота," прижељкујем реченицу нове-старе пријатељице. "Јесам ли ја теби на сметњи?" - записује Она. Чини се да је на Балкану свако свакоме на сметњи, па то ушло у свакодневно изражавање. Свако би свакога да покори или почисти. Разне се олује подижу над људским јадом, милосрдни анђели приказују своје демонско лице у име капитала, нових империја и неких старих још нераскрштених рачуна. Свет је твој непријатељ!

Strange souL

2007-11-27T22:32:00.000+01:00

je le
    le masque
             as fire
je le contrôle aux lumières de l'âme
            on
            off
               forme
                for Me

:. Започиње ново поглавље нашег истинског контакта са свим бестелесним бићима. Не бројим речи, не препознајем реченице, једноставно настајем из сложености Сна. Започиње нова ера владавине Добра. Свет је сласт тамо где настаје Лепо, зато исцртавам приче без онога што мисао назива Време. "Зашто се не јавиш?" Зато што неко зна за Тајну : зато што ништа није тајновито. .:

Завртање руку

2007-11-19T21:52:00.000+01:00

Стани пријатељу! Ако ми заврнеш руку, чиме ћу писати? Ако ти је мржња начин постојања, можеш увек да се вратиш трилерима и готичким списима. Има у овом времену ђавољем много умова помрачених. Зар су те завели? Не може смрт ничији водич да буде, нарочито не оному што се у Бога огледа душом. Застани мало! Јесам ли заиста ја узроковао сву невољу твоју? Скриваш се иза списа непријатеља божанских. Знам ја то, знам, црвени лоботомичари су дуго над мојим синапсама мастурбирали. Шта је могло да остане од моје вере у светски мир? Једно музичко ишчитавање Канта, можебити. Загледање у најдаљу видљиву галаксију. Замисли, толико звезда, тако рећи милијарде планета, а ја принуђен да заувек останем на овој плавој лепотици. "Има ли нешто што Бог не може?"* Ако Га замолим да ме одведе у најдаљу могућу паралелну стварност, ризикујем можда да завршим у лудници. Да ли ме зато мрзиш? Ма немаш ти ништа против мене лично, једноставно ти је тесно на Балкану. "Притисло нас неко добро, па једва дишемо."** Притисло нас светско зло, ваља нам да о њему ружно пишемо.

...............

* Библија

** Јазавац пред судом

positiV spaCE

2007-11-11T13:12:00.001+01:00

your hearts in my dream
your dreams in my silence
your silence on air

Зашто једнога дана све одједном стане? Можда зато што његова ћерка не чита моју поезију. Рецимо да је зато што је овде и сада једанаести једанаести, новембар једанаести, новембар јесенасти, новембар краја првог светског рата. Одједном стане рат! Дивљаци веле да нису дивљи, мржња им је само у топузу. Пророк ће ми можда тек сутра шапнути шта ће се десити једанаестог једанаестог две хиљада сто једанаесте, а ја ћу му одгворити да ћу се тада одмарати негде у једанаестој читаоници небеске библиотеке. Писаћу свима када ми стигне право писмо од првог Бога. Једанаест је димензија света, шапнуо је анђео свих наука измислиоцу Теорије струна. А онда одједном, све уздрхти од љубави за Љубављу. Ако ме једанаестог једанаестог две хиљада једанаесте не запосли највећа светска телевизија, отићи ћу у монастир.

Colomboy

2007-10-12T08:35:00.000+02:00

Плазматична бића обилазе свет тражећи мало од светлости наших душа. Откриће Америке нам је донело навику растварања воље, растављања на просте чиниоце свих наших нада у светски мир. Једног ће нам будућег дана можда генетски укинути жељу за супротним полом само да бисмо могли да будемо слободни како они заповеде. Има у Европи нечега сасвим бестежинског, ваљда од јасноће изведеног зла над сопственом истином. Никада од човека да постане Човек! Убице владају светом, све је привид и лаж.

Умри*

2007-10-11T17:34:00.001+02:00

Никако да започнем моју тужну причу. Непрекидно моју наивност растварам у љубави за људским родом. Добронамерни критичари би рекли да делујем као салонски петао за расплодњу, злонамерне естете живота би се позабавили мојом беживотношћу. Да ли бих стварно требао да умрем једног будућег петка у задато време? Нисам ни у кога пуцао, нико ме упуцао није, али сам свеједно означен криком једне судбине. Ваљда се не може даље од сопствених неурона, једне потпуно физичке стварности синаптичких рапсодија у црвеном. Није важно, ако се "убојство за писаћим стројем" заиста десило, сада могу на миру да нестанем испод сложених реченица извесне великоевропске будућности Балкана. Амен.

*Жарко Миленић: Понављачи

Плетисанке

2007-10-06T11:49:00.001+02:00

Нисам од неговора, али је моја једнина сва незадовољство. Зашто толико мржње? Откуда у мисли боја деконструкције света? Растварањем се предајем стварању, свакој нежурби која би могла да се преобрази у срећу. Има у машти много чудотворности, не може другачије. Има у једноставности много жеље за светском љубављу. Ипак игре не престају, Балкан је још једном жива лабораторија туђих безнађа. Оно мало истине завршава у филмовима и књигама мудраца. Светски мир, када?

Ко ће да ме пробуди?

2007-09-30T20:53:00.000+02:00

Висока плавуша је залутала негде иза седам мора и седам гора, зато још спавам. Важно је, никако тело да постане цело, опстаје тек као влажни траг месечине. Флуиди ми мисли тако драги, жар усана њених после питања Првог распаљују у мени љубав. Ко ће да ми каже да је онтологија тек сасвим недостижна апстракција? Ја сам рођен да гледам телевизију...

Нимфо

2007-09-27T10:35:00.001+02:00

Као у продавици слика, покушавам да будем уљудан. "Изволите, да ли бисте можда ову? Ах не, ви бисте уствари ону!" Александра Бунђевић је одвише неискусна, Ванеса Барби претерано укусна. Не разумем зашто ми музика толико опчињава душу, тело између ногу певаљки баца. Сладуњаве су неваљалке све веселе певљке. У потрази за онтологијом звучне уметности, завршавам у тинејџерском буквару похотника. Нимфо, тако сам је звао док смо заједно правили оне слике. Има ли ме данас у своме дневнику очарања? Не верујем, превише смо се подавали машти да би сада могли да имамо нешто истинско од суштине среће.*

Скривач

2007-09-27T10:05:00.000+02:00

Е хоп, страх од разговора. Онај је човек потпуно нестао са мојих екрана, она се девојка заиста повукла у своје купатило. Човек умишља да је центар света, девојка да је најлепша на свету. Није важно, узрокујем страх чак са мањком трмбоцита. На срећу, блага тромбопенија није много опасна по живот, важно је да су лимфоцити на броју. Организам је прави мали космос, неки чак веле да има више елемената него што има звезда. Није ни чудо да је људска душа толико сложена, садржајно несавршена. Када се неко од мене скрива, онда то значи да су моји еритроцити и леукоцити неподношљиви. Сигурно у садржајно несавршеном производе осећање блиске смрти, далеког раја, сасвим могућег пакла. Уместо да ме речима тријумфа наде врати животу, једна ми виртуална пријатељица рече после мог срећног изласка из болнице: "Звезде, звезде су пред тобом." Звезде су, звезде у мени. Бојим се само беса Божјег.

Жврљач

2007-09-25T01:19:00.000+02:00

Треба наставити, знам. Настати од сопствене маште, видети се тамо где други никада били нису. Колико је пута Иго записао исту реченицу пре него што је заспао као дете? Виктор, кажем, само зарад мало власти. Поноћ производи разне маске, скида боју са жеља за животом, дозива навику разблудних бића. Усамљен после поноћи, могу само да разговарам са измишљеним сазвежђима... Шта рекох? Неко напољу виче: потицање из Ништости, други зарез.

Конзумација Ништости

2007-09-25T00:57:00.000+02:00

Знам да ћеш ми рећи како је тренутак да заобиђем поноћ, оставим плавило лудила зарад још мало кафе. Сећаш ли се наших првих прастања испод хладног звезданог неба? Била си ми од користи у моментима невесеља. Тако и сада када не могу да спавам, силазиш у моје стихове да бих сазнао имена дугиних боја у неком твом свету. Нека ти буде, лепа моја, твоја су сазвежђа сигурно од неких трајнијих сласти. Имаш ме у својој топлој филозофији паралелних надања, имаш ме у својој власти. Да ли се то тако каже? Нисам те никада увредио, а ти свеједно бацаш сву звездану прашину на мој први сонет. Нема везе, назваћу сва твоја безимена стања : претрчавање преко Тишине.

f(xi) = ix/in

2007-09-23T20:32:00.000+02:00

Изобличавање Надахнућа : сласт у првом математичком титрају свести. Звао сам се Презир, осумњичили ме због Навике. Судбина је тек почетни слог модерне моделизације свемира. Покушаћу да из плавог полинома извучем име Бића, садржај колекције нерешених једнина. Неко се сетио моје нежности... Бог ће уредити Буку.

Бела серија°

2007-09-23T20:10:00.000+02:00

Машта као примокосмичност Нештости : осећам Је као сасвим нову реч. Trance се увлачи у свако моје име, раствара журне капи хармонија. Једном ми се десило Нешто, сигурно под утицајем топлог женског пољупца. Онда сам ја све то хтео да ставим у музику, али деда Добривоје није желео да ми купи клавир. Сетио сам се папира, сетили су се хемијских оловки. Немаш Ти појма шта је - немање. Не би ме ни имали да су све имали, не бих се никако звао да ми деда није у руке мотику дао. Претрчавање преко Времена : опстати копајући, пропасти пишући. Зашто Мучнина?

Zéro plus Une : Phase Deux

2007-09-23T19:50:00.000+02:00

Свеоблична драматичност Нештости : затурио сам се негде између trance чипова. Шта би било када ме не би било? Очигледно опозивање Бахуса, стварање истине у неугледном грађанину света. Десио сам се Паризу као што се он десио моме оцу, све са жељом да не заборавим музику багремара. Ништа страшно, Поезија и јесте разумевана као дегенерисање сваке страсти. Потицање из Ништости, први зарез.

Јесен је

2007-09-23T19:27:00.000+02:00

Никада псе са ланца! Како их грешком пустисмо, подавише нас. Удружили се са вуцима из иностранства, па прождиру ли нас прождиру. "Јесен је, шта да ти кажем Ана?" Све по старом, једино што ми се стомак покварио од превише хране. Боље да сам је псима давао него што сам се последњих дана лета товио. Онима који би се на овом месту послужили зарезом, препоручујем мачку. Коју тачку?

Humans или како је неко избрисао Еридијани

2007-09-18T23:43:00.000+02:00

Цензура је очигледно још данас многима врло драга. Постоје они што пишу, још су бројнији они што бришу. Није се мастило поштено ни осушило на једном од белосветских виртуалних папира, а већ сам избрисан. Коме смета моја космичка филозофија? Овоземаљским помраченим умовима, схватам, онима што је извесност мржње у свести. Ваљало је поменути носталгију, жал за херојствима предака, е да би се цензор смиловао, учинио чак све да будем видљив без сто долара капиталистичке плате демону рекламе. Осећам замор од идиота! Макар годинама били усред најсветскијег света, никада они неће потати цивилизација.

Не чинити ништа

2007-09-18T22:43:00.000+02:00

Инфинитиф? Не верујем у интригу, једноставно сам - параноја. Ваља ли избрисати њен број? Непрекидно ми шаље своје фотографије. Нове генерације су неподношљиво визуелне, прилично директне у наступу журбе. Не знам како да се понашам. Зашто баш ја? Има три милијарде мушкараца на земљи, три милиона са интернетом у дневној соби. Зашто се одлучила баш за моју истину? Не разумем се у глагол и све његове коњугације. Кадгод се не крећем, свет се из мене покреће.

Претраживање ноћи

2007-09-16T22:35:00.000+02:00

Не могу уопште да се сетим шта је то магично у пуном месецу. Филмове више не гледам, чини ми се да сам их све видео. Када похваташ "сценаристичке цаке", онда мисао сама изводи своју монтажу. Не, немам стрпљења за оно што већ "хватам унапред". Можда би режисер могао некако да ме изненади, глумица или глумац, чак директор фотографије. Још ми је у мислима архитектура из филма "Haunted". Ноћ, догађа ли ми се нешто страшно ноћу? Не разумем зашто понекад видим да је Ева Штрус нема. Можда зато што ми се више не јавља, као да се скрива испред мог хипнотишућег погледа. Невероватно колико је код жена развијена моћ прерушавања и скривања. Када се прикаже пун месец, Ева се више не приказује. Ово сигурно ни у каквом филму не може никога да изненади. Ноћ је у човеку каткада налик досади, зато се моји неурони враћају сценама и сликама са Калемегдана. Поглед на Београд ноћу је нешто изненађујуће очаравајуће. Поново месечина, наги облик жене, неутаљива пожуда. Крај свих невоља? Љубав је нешто више од свитања.

Непоштена интелигенција

2007-09-15T13:15:00.000+02:00

Зашто је сада тринаест сати и тринаест минута, а ја баш ништа нисам урадио? Зато што сам одувек био непоштена интелигенција. Мој је покојни деда оседео због мојег неинтелигентног непоштовања власти. Да сам био мало поштенији, мој би деда био жив, мој отац чак, имао бих брдо објављених књига, јутрос још најмање тринаест исписаних страна. Сам сам себи напаст, неприлагођеност је моја највећа мана.

Извесност сласти

2007-09-14T09:28:00.000+02:00

Лепоту додирујем као да јој је једино име - сласт. Но није, извесност мисли разгрће таму, претвара нас у мудраце без објекта слутње. Зашто ме не разумеш? Ако нас сјај сасвим умири извесношћу дана, опстајемо тек физичким аутоматизмом срца, лавиринтом бескрајног града... Чак испод подсвести заборављеног села! Време ми је да отворим очи, је ли тако? Има ме као тело усред неколико фантазија мрака. Далеки свемир није највећи могући немир, између звезда и мене је топла линија наге женске ноге, весели крик загрљаја, чај у четири, филозофска научна фантастика Бића, жар заборављеног Перуна, Исус у науци љубави. Неко ми је рекао да ће ми се сутра поново да догоди сунце, неком другом сам поверовао да је атом извесност света. Сазвежђа су тек примитивна конструкција неурона и синапси, али ја свеједно верујем у оно што нико није разумео. Зашто лепота? Зато што ништа изван нас није немир сласти. Љубав је непрекидно ишчитавање псалма части.

Закон сна

2007-09-13T13:07:00.000+02:00

Као траг у песку кога исцрта ветар, живот је сав од бесмислица једоставног трајања. Најчешћи је страх од самоће, страх од тешке усамљености поред хиљада осмехнутих лица. Не разумем зашто. Усамљеност пружа неограничене могућности истинске медитације, једноставног сусрета са анђелима, величанстврни додир господина Бога у светом сну без ружне журбе. Уметност настаје у тим влажним моментима естетске бистрине, уметност порађа радост. Метафизиком заражени критичар ће ми рећи да сви људи нису уметници, те да мој идеал више наликује на лудост него на трезвено слеђење топле линије живота. Разумем, истина је, али мора да постоји негде нека позитивна девијација, трачак оног вишка весеља што нас преображава у суштински вредно поље титраве масе меса.

Jeanne-Marie*

2007-09-11T10:31:00.000+02:00

Шта је стварно записано у њеним свескама? Има ме, не постојим, можда сам тек застарело мастило што не подноси светлост. Њено ме срце чува у својим тешким књижарским сефовима. Невидљив, а познат. Све што није, пропало је са првим осмехом. Тражим годину нашег упознавања. Очигледно је све то неизгледно, али то је шта је - сви текстови су са мном, једна бесмислена песма из 2002.-ге године. Толико дана само да би постала главни јунак мога романа! Ко то смишља мој живот? Знам, први произвођач кафе, можда бестијални измислилац судбине. Да сам умро пре две године, исто би било. Па шта? Свако име има свој једанаести септембар...