понедељак, 19. новембар 2007.

Завртање руку

Стани пријатељу! Ако ми заврнеш руку, чиме ћу писати? Ако ти је мржња начин постојања, можеш увек да се вратиш трилерима и готичким списима. Има у овом времену ђавољем много умова помрачених. Зар су те завели? Не може смрт ничији водич да буде, нарочито не оному што се у Бога огледа душом. Застани мало! Јесам ли заиста ја узроковао сву невољу твоју? Скриваш се иза списа непријатеља божанских. Знам ја то, знам, црвени лоботомичари су дуго над мојим синапсама мастурбирали. Шта је могло да остане од моје вере у светски мир? Једно музичко ишчитавање Канта, можебити. Загледање у најдаљу видљиву галаксију. Замисли, толико звезда, тако рећи милијарде планета, а ја принуђен да заувек останем на овој плавој лепотици. "Има ли нешто што Бог не може?"* Ако Га замолим да ме одведе у најдаљу могућу паралелну стварност, ризикујем можда да завршим у лудници. Да ли ме зато мрзиш? Ма немаш ти ништа против мене лично, једноставно ти је тесно на Балкану. "Притисло нас неко добро, па једва дишемо."** Притисло нас светско зло, ваља нам да о њему ружно пишемо.
 
 
...............
* Библија
** Јазавац пред судом