Виктор!*

 

♠ ♠ ♠

Хроносино*

 

► ► ►

Кристализација*

 

► ► ►

Исконик*

 

♥♥♥

17532и Дан

Рођендан! Сваки је такав као да је празник, зато што Живот је. Како могу да сазнам оно што не знам? Феноменологијом смрти непрекидно говоримо о животу. Многи верују да стварно тек започиње када ово Овде стане. Започиње Вечност! Ово мало дана и ноћи под сунцем би му била као нека школа вечности. Како се нико није вратио да нам исприча како је Тамо, желим да што дуже опстанем као Filmosof, останем Овде. ☼

Плус један

Не знам како са словима! Ваљда сам зато за рођендан моје драге сестре Милиније купио себи поклон: наочаре за осам евра. Наочаре за читање, дабоме. "Живот само уторком," вели једна научно фантастична прича. Уторак је некако дан планете мог рођења. Ко у хороскопџије верује, схватиће. Стоји, још увек важи да ме филозофија изузетно надахњује. Како онда да све те несхватљиве филозофе читам без наочара? Можда књиге у електронсоком формату, можда са увећаним словима, можда... ☼

Обезначење младог Месеца

Што бих да сам срцу да никада не престане да буде срце? Можда да се сетим истинске душе, истинских игри младости, мириса ничим дирнуте тишине. Живот није само од животиња, жамор говора ствара привид вечности. Зато се ваљда изгубим у погледу најлепше, чини се да сам зато пролазни стваралац маштосветног. Убице са четири лица вичу: "Утопија потопија!" Они мало ружнији описују сласт мировања: "Град сунца живи од месечине!" Зашто не? Ја бих ипак да ми се све полако објасни.

Једанаестица

 

Времена нисам једини заробљеник, нисам једини што је опседнут његовом владавином над светом. Природа је успела да се истргне власти Времена својом генетиком. Човек још тражи, човек би да буде скулптор Времена, господар господара. Мислим да је човек потпуно на погрешном путу, налазим да је апстракција о времену изабрала погрешан смер, те да у том смислу ваља порадити. Само како? Ево где после деветице јануара, логично стиже једанаестица фебруара. Од Гилгамеша до Обаме, ништа се ту не може. Понекад се враћам Буровцу у сопствено детињство, тачно у онај моменат када сам први пут схватио да је Време за оно што је лагано постајало као прави уметнички Его уствари - невреме. Угасићу се као што се то десило мом деда Този, Време не успевши да приптомим, окренем га себи и роду људском у корист. ♣

 

Деветка

Најзад име душе у духу! Стварност је свитања означена нестанком једног виртуалног сна, можда чак два. Једна не подноси љубав, другој се не допада филмска критика. Очигледно је виртуални свет једнако онако суров као овај реални. Иста је она тишина после свакога привида буке. *