Победници најчешће нису добри, издавачи су ретко поштени! Будим се дрхтав из бунила убеђен да је мој рукопис објављен под туђим именом и презименом. Прво је Инга Ин хтела да се мази са мном, а онда се на изрицање мога правога имена изненадила да ја нисам тај прави писац, те да ће зато своју савршену лепоту да поклони савршеном аутору. "Нема везе," кажем јој насмешен, "немам снаге да ти сада било шта доказујем. Ја сам све то тамо писао!" Ето на пример Вучета Мандић Виктор, он је мој текст издао као своју књигу. Направио је промоцију на Телевизији Београд. Када сам га видео да то чини, само што ме шлог није стрефио. Ништа ми није платио за посао! Не воле такви да плаћају, лоповлук им урођена особина. Балкански тип човека се литературом и филозофијом служи зарад остваривања одређених материјалних циљева, никако зарад уздизања свог духовног нивоа. "Немој ту да ми филозофираш," најчешћа је псовка на Балкану. Некако са друге стране вечности, Инга Ин је потпуни производ сна. Ако је подсвести, онда она излази из његових пећина и двораца. Инга би сигурно да ми предскаже будућност, могућност једног сасвим веселог поштења и најрадосније љубави. Зашто се у мом новом "казалишном роману" Сафо не би на пример подала најмудријем мушкарцу? Инга Ин није жена, она је анђео чувар сваке интелектуалне еволуције.
skip to main |
skip to sidebar
