Срећа је лепа само док се чека, певала је о свету у нама Десанка Максимовић. Очекујући да Европа уђе у свачију кућу, народ замишља како ће да буде срећан са неисцрпним благодетима демократије. Нека је и тако, џелати и њихове жртве у истој вештачкој заједници инстант љубави и капиталистичког благостања. Испаштање греха ће бити везано за оплодњу капитала, а опраштање за највећу могућу потрошњу. Праћени у сваком кораку разним биометријским и сателитским помагалима, моћи ћемо да се побунимо једино против самих себе. Већ видим како будуће владе установљавају нова министарства за психоанализу и психотропна средства. Кадгод неко у европском рају пролупа због среће, да не заврши као биолошко смеће.
