Свет је више него савршен! Свакога часа понављам себи колико сам смртан у сопственој несавршености. Ето где на пример читавога дана не могах да запишем ни једну линију, а онда одједном - сасвим око поноћи. Зашто? Које је то надахнуће у мом телу прорадило после двадесет трећег сата? Неразумнији од разума, тражим објашњење: то је дакле тај свет. Оно "све" из кога потиче свака наша појединост, оно "доврешено" у кога утиче савака наша недовршеност.
skip to main |
skip to sidebar
