Не преписујем од пријатеља, не плагирам познате и непознате, једноставно се трудим да будем веран себи, оригиналан. Можда баш зато тешко излазим на крај са светом, остајем данима у сопственој соби, у себи затворен и филозофијом затрован. Не верујем када ме хвале, чини се да обожавам када по мојим писанијама пљују. Преживео сам хемотерапију, али чини се да себе нећу. „Не брани се од живота,“ каже La Mama из серије Ћао Бела, „он увек победи.“ Има ли живота у књижевности?
петак, 11. август 2006.
Credo quia absurdum*
