Voli oca svoga!

Izgubiti se u danu, izgubiti dan. Lutanje je kao novo nastajanje, novo viđenje sopstvene nevidljivosti. „Aime ton père,“ rekao bi film. „Voli oca svoga,“ rekao bi svaki otac. Moj me doziva u snu, traži da mu se pridružim tamo gde je sada. Zaista, ima li života posle smrti ili je moja duša previše u gotičkom transu? Ne razumem. Zvao me prvi put, zvao drugi godinu dana kasnije, a onda sam završio u bolnici. Čudesno, život piše scenarija strave i užasa. Šta ću ja sa tobom tamo među anđelim, zašto sam ti potreban? Ostavi me još malkice među živima, molim te, Karmen Elektra i Nastasija Kinski su ušle u moju literaturu i filmsku kulturu, postale muze mojih budućih remek-dela. Pošto si tako veselo pokretljiv na tom tvom visokom nivou realnosti, mogao bi da se do Branka Radičevića ili Viktora Igoa prošetaš. Jedan će ti reći da pesnici umiru mladi, drugi će se izraziti da ne mora da bude baš tako. Izvini, nikada nisam znao da šijem, ne bih mogao sa tobom da se bavim nebeskom modom.