Свет пластичних пољубаца, сав истински испод поноћи коју ми открива Жена. Свет пуне заљубљености, сав од апстракција моје ништавне пристојности. Свет силиконских додира, сав од расплетених живота, последњег часа неприлагођености. Можда бих од пуног месеца могао да украдем месечину, поклоним је љубавницама журбе. Страшно је чудити се сопственом лицу у огледалу. Немоћ, ноћ… Преображење смрти. Вечна моћ?
субота, 12. август 2006.
Свет пластичних суза
