"Пиши и ти мени!" - записује Она. Небо је импретаивно плаво, заповедни начин сунца нас раставара у животињским флуидима. Опстати на Балкану иде преко нетражених савета или већ уграђених пуцаљки у језику родном, језику народном. "Нећеш убијати," каже отац Бог своме Човеку сину. "Не убиј!" - превод је на српски језик. Има да се зна ко је од кога јачи, ко над киме вреди, није важно због чега. "Било би лепо када бисмо у пријатељству провели остатак живота," прижељкујем реченицу нове-старе пријатељице. "Јесам ли ја теби на сметњи?" - записује Она. Чини се да је на Балкану свако свакоме на сметњи, па то ушло у свакодневно изражавање. Свако би свакога да покори или почисти. Разне се олује подижу над људским јадом, милосрдни анђели приказују своје демонско лице у име капитала, нових империја и неких старих још нераскрштених рачуна. Свет је твој непријатељ!
