субота, 15. децембар 2007.

Moj sasvim privatni Cezar

Свака им је империјалистичка! Сироти мали Срби су без пријатеља у свету зато што се лопов само у лопову препознаје. Ја теби ово, ти мени оно, - тако то одавно функционише код њих. Ја теби радиоактивне бомбе, ти мени енергетске изворе. Ја теби псеудо демократију, ти мени изворишта нафте. Хоће бити, неће бити, ова је трампа увек на нашу штету. Ето га где се чак мој другар Франческо дао на решавање проблема Косова. Он би да од готовога направи вересију, баш као сви његови импперијалистички преци. Објашњавам му да је садашња Србија налик Француској под влашћу Хитлера, али он се чини тврд на уху. Петан из Приштине намигује Америци, али су покрету отпора из Београда везане и руке и ноге. Елем, господин Франческо би да Србија и Косово направе конфедерацију, те да на Балкану имамо нешто као Швајцарску. Генерисање државе Швајцарске се десило у сасвим другачијем историјском контексту, те провокације у овом стилу могу само мачку о реп. Како било, биће што бити не сме. У тој општој немоћи, остаје нам само да стварамо нове епске песме.