недеља, 23. децембар 2007.

Ноћомора и остале екологије

Сазнах усред спавања да је свемир бесконачан. Уплаших се, скочих из кревета. "Па они нас могу да протерају где пожеле," прође ми кроз сиве режњеве забринуте главе. Не само да су поубијали деведесет посто Индијанаца, не само да су у окове бацили црну Африку, него сада и са нама могу да се играју како им нечастиви свира. Нема нама спаса! Завршићемо на једној од тек откривених егзопланета, кукавни и тужни, свету представљени као сасвим ружни. За време последњих ратова, на пример, Енглези су о нама смишљали свакодневно по једну или две лажи. Новине, радио и телевизија све ово преносили свету. Сада када је све то откривено, нико да се извини, нико да нам топлу реч упути. Једноставно се прљање наше небесности продужава до бола, до најстрашнијег понижења. Ова планета је наш рај, али они све чине да је претворе у пакао.