уторак, 22. јануар 2008.

Roswell*

Технолошком добу су потребни технолошки митови. Нема ничега лепшег од жеље човечанства да се сретне са далеком браћом по разуму. Једини проблем ових митова је што у већини ванземаљских бића види перфектне хуманоиде. Не само то, него сви они из прва и без икакве грешке говоре енглески. Петнаест хиљада језика је на планети Земљи, али ванземаљцима највише прија енглески. Зашто не хрватски или српски, француски или руски? Ваљда зато што је Холивуд тако далеко од свих нас! Они би да се воле и да се мрзе са далеком браћом по разуму, али их истовремено сасвим блиска браћа не занимају превише. Важно им је доминирати свет, покорити милом или силом, владати, красти под фирмом извоза демократије. Ванземаљци у модерним митовима су на њихову слику и прилику. Част изузецима, природно, част мислиоцима испуњеним моралношћу и човекољубљем. Сваки уметник сањари да створи себи својствени мит који ће опстати вековима, али овакве обично на крају присвоје политичари како би се сакрили испод државне ознаке "строго поверљиво". Не дијаманти, не злато, не нафта, истина је одувек била најкупља роба. Свет је привид и лаж!

среда, 16. јануар 2008.

2011 - Плава еволуција*

Победници најчешће нису добри, издавачи су ретко поштени! Будим се дрхтав из бунила убеђен да је мој рукопис објављен под туђим именом и презименом. Прво је Инга Ин хтела да се мази са мном, а онда се на изрицање мога правога имена изненадила да ја нисам тај прави писац, те да ће зато своју савршену лепоту да поклони савршеном аутору. "Нема везе," кажем јој насмешен, "немам снаге да ти сада било шта доказујем. Ја сам све то тамо писао!" Ето на пример Вучета Мандић Виктор, он је мој текст издао као своју књигу. Направио је промоцију на Телевизији Београд. Када сам га видео да то чини, само што ме шлог није стрефио. Ништа ми није платио за посао! Не воле такви да плаћају, лоповлук им урођена особина. Балкански тип човека се литературом и филозофијом служи зарад остваривања одређених материјалних циљева, никако зарад уздизања свог духовног нивоа. "Немој ту да ми филозофираш," најчешћа је псовка на Балкану. Некако са друге стране вечности, Инга Ин је потпуни производ сна. Ако је подсвести, онда она излази из његових пећина и двораца. Инга би сигурно да ми предскаже будућност, могућност једног сасвим веселог поштења и најрадосније љубави. Зашто се у мом новом "казалишном роману" Сафо не би на пример подала најмудријем мушкарцу? Инга Ин није жена, она је анђео чувар сваке интелектуалне еволуције.

понедељак, 14. јануар 2008.

Свет кога сам заборавио да опишем

Први је дан једног дана четрнаестог, слика слике без сасвим схватљивих пресликача. "Ако случајно откријем да си ме на било који начин плагирао или израдио са тим твојим пајташима, јао теби! Нећу да тражим адвокате, директно ћу са сачмаром у рукама да ти покуцам на прозор усред тешке балканске ноћи." Нешто ми се ових дана врзма по глави прва реченица новога романа на српском језику, не знам ни сам зашто. Нећу да пишем криминалне приче, не волим смрт. Чини се да зима успева да упише у наша бића извесну сету, тако рећи - меланхолију, да не кажем - сплин. "Љуби ближњега свога, макар те он поткрадао, експлоатисао, курвама раздавао." Истина је, не звучи сасвим убедљиво за другу реченицу новога романа на источној варијанти балканске туге. Боље је јурцати за високим париским плавушама, него се ситним духовима бавити. Ако сваки Моцарт има свога Салијерија, онда генетски измењена рајска јабука нема баш никакву хранљиву вредност.

понедељак, 07. јануар 2008.

Душица

Христос је у души, све остало је христологија. Оно мало душе света за остварење мира и владавину љубави, све остало је исусологија. Сагледавам истину у себи сасвим свестан да је свет сачињен од отровних лажи лопова и поробљивача. Спас је у надахнућу Његовом светлошћу. Радосна сагласја јаве и јества...