Скривач

Е хоп, страх од разговора. Онај је човек потпуно нестао са мојих екрана, она се девојка заиста повукла у своје купатило. Човек умишља да је центар света, девојка да је најлепша на свету. Није важно, узрокујем страх чак са мањком трмбоцита. На срећу, блага тромбопенија није много опасна по живот, важно је да су лимфоцити на броју. Организам је прави мали космос, неки чак веле да има више елемената него што има звезда. Није ни чудо да је људска душа толико сложена, садржајно несавршена. Када се неко од мене скрива, онда то значи да су моји еритроцити и леукоцити неподношљиви. Сигурно у садржајно несавршеном производе осећање блиске смрти, далеког раја, сасвим могућег пакла. Уместо да ме речима тријумфа наде врати животу, једна ми виртуална пријатељица рече после мог срећног изласка из болнице: "Звезде, звезде су пред тобом." Звезде су, звезде у мени. Бојим се само беса Божјег.