Нимфо

Као у продавици слика, покушавам да будем уљудан. "Изволите, да ли бисте можда ову? Ах не, ви бисте уствари ону!" Александра Бунђевић је одвише неискусна, Ванеса Барби претерано укусна. Не разумем зашто ми музика толико опчињава душу, тело између ногу певаљки баца. Сладуњаве су неваљалке све веселе певљке. У потрази за онтологијом звучне уметности, завршавам у тинејџерском буквару похотника. Нимфо, тако сам је звао док смо заједно правили оне слике. Има ли ме данас у своме дневнику очарања? Не верујем, превише смо се подавали машти да би сада могли да имамо нешто истинско од суштине среће.*