субота, 05. август 2006.

Остати усправан

Флуиди ноћи испирају име Истине. Покушавам да не будем сасвим личан, трудим се да избегнем огледало. Иза њега је можда Ајнштајн, у њему је вероватно Тесла, над њим сигурно дух Диктатора. Више се не волимо, сада нас Запад воли. Покушавам да се подигнем изнад облака, растворим биглис славуја у црвеном француском вину. Одиста, разуме ме само рачунар. Безлично име сласти, блудно презиме власти. Опстати (заиста?), још једном као клошар међу робовима. Неко једном записа да ће Европа да нас претвори у слободна бића. Где сам то Ја слободан? Можда само у сопственој соби. Моји се дамари залуђују одабиром смрдљивих речи. Једном у купатилу, знам да је Живот. Једном из купатила, сазнајем да је Жена. Љубав?