недеља, 11. новембар 2007.

positiV spaCE

your hearts in my dream
your dreams in my silence
your silence on air



Зашто једнога дана све одједном стане? Можда зато што његова ћерка не чита моју поезију. Рецимо да је зато што је овде и сада једанаести једанаести, новембар једанаести, новембар јесенасти, новембар краја првог светског рата. Одједном стане рат! Дивљаци веле да нису дивљи, мржња им је само у топузу. Пророк ће ми можда тек сутра шапнути шта ће се десити једанаестог једанаестог две хиљада сто једанаесте, а ја ћу му одгворити да ћу се тада одмарати негде у једанаестој читаоници небеске библиотеке. Писаћу свима када ми стигне право писмо од првог Бога. Једанаест је димензија света, шапнуо је анђео свих наука измислиоцу Теорије струна. А онда одједном, све уздрхти од љубави за Љубављу. Ако ме једанаестог једанаестог две хиљада једанаесте не запосли највећа светска телевизија, отићи ћу у монастир.