Свршено је са нашим јавним и приватним слободама, либерална екомонија нас полако претвара у биометријске робове. Побегао сам из мог малог села у врло велики град само да бих могао да имам онолико анонимности колико желим. Немогуће је у селу од хиљаду душа сакрити се у филозофску приватност. Све је јавно! Све постаје јавно у глобалном селу званом планета Земља. Све ово да би се велике силе једног будућег дана могле да бране од малих терориста. Све ово да би мултинационалне компаније у сваком тренутку могле да знају шта да ми продају. Све ово да бих можда мислио оно што ми се никада не мисли. Све ово да не бих уопште мислио! Мислим ли? Нисам параноидна особа, не дискутијем овде о теорији завере, у питању су факти. Данас велики радозналци јавних и тајних служби могу само да наслуте где сам, сутра ће ово знати у свакој секунди мога скромног постојања. Не морају моје мисли да буду ни перверзне ни побуњеничке, једноставно ће тај неко тамо имати мој најприватнији живот, поседовати га као најобичнију ствар. Последице овако развијене елекрократије могу да буду трагичне по Запад, по човечанство.
