Времена су трагична, а ми и даље пишемо светску љубавну поезију. Ваља нам се преобразити у Есхила или Софокла, угледати се на Шекспира или Расина. Наши председници и премијери не мисле много на народ, највише пажње посвећују својој политичкој каријери. Земљу растурили и продали, сада распродају народ као јефтину радну снагу, као нове робове Запада. Зове се то либерални капитализам, називају они све то - прогрес, крсте се и покрштавају евроатланским интеграцијама. Лаж је... Није ни чудо да у свакоме од нас оживљава импулс искориштавања ближњих. Хајде иза огледала! Сигурно постоји негде нека земља у којој је Алиса плаћена за своје текстове, новчано награђена за своје преводе. Како се то зове? Праведно капиталистичко друштво. Хахахаха, праведно капиталистичко... Стварно трагично!
