недеља, 23. септембар 2007.

Zéro plus Une : Phase Deux

Свеоблична драматичност Нештости : затурио сам се негде између trance чипова. Шта би било када ме не би било? Очигледно опозивање Бахуса, стварање истине у неугледном грађанину света. Десио сам се Паризу као што се он десио моме оцу, све са жељом да не заборавим музику багремара. Ништа страшно, Поезија и јесте разумевана као дегенерисање сваке страсти. Потицање из Ништости, први зарез.