£ Млого букве ни око чега $

Не може да омаши, и ја сам као мали читао Жекспира. Бого мој, од свих инглешких сењатора, само ми се он допао. Госпођи Ивани Рибникар сам чак дужан остао, ваљало ми је да као студент светске књижевности напишем есеј о сонетима Жекспировим. Не написах, ваљада сам био млого неозбиљан у тим временима. Ово ме наравно није спречило да обрадујем мог врлог другара Жарка Миленића, те избегнем крајњи испит као дипломац. Колико због рата, толико од страха да ћу да завршим на некој од катедри као цењени и уважени доктор упоредне књижевности. Верујте ми, Жекспир ме је научио, боље је бити лепо обучени клошар у Паризу него доктор којекаквих литературних наука усред Београда. Истина је да свако свој "сат и комат" бира, отуд ми прилично жао што се моја баба Милева често у гробу од разочарања обрће. Што се виш€ надаш, то виш€ страдаш.