Kathy Ash

Има да напишем причу у којој све пуца од љубави са Кети, Катариницом нашом из белога света. Има да се посебно потрудим око епитета. Стилисти кажу да превише епитета шкоди тексту. Они сигурно појма немају да епитети подижу апетит на охохо висину. Не само апетит! Сећам се још увек моје прве наставнице књижевности - Драгице. Она је над мојим епитетима свршавала, имао сам све саме петице. Дабоме, негде у то време нисам никако схватио шта би свршавање могло да представља за једну женску особу мршавог осмеха. "Пиши једноставно," говорио је господин Миодраг Николић, "тако ће бар већина света да те разуме." Ако сви пишу љубавна писма Кети, зашто ја да се трудим око истог? Написаћу јој причу. На почетку има да стоји: посвећено лепшој од лепоте - Kathy Ash. Још док сам био као сав остали свет, волео сам овакве живуљке. Нешто касније, у гимназији града Свилајнца, постојала је једна девојка из старијих разреда слична мом моделу из снова, али се никада нисам одважио да јој приђем. Да због љубави завршим на Голом отоку у Титославији, то никако! Човек мора да нађе себи неки унутрашњи мир, ја сам га ваљда пронашао у песничком немиру. На несрећу, Кети чак не воли ни скупе крпице. Стално је виђам голу! "Не претеруј са знацима узвика," говорила ми је наставница Драгица, "то квари лепо писање." Како лепо да пишем када сам заљубљен у порно звезду? Немогуће.*