Ludwig

Колико бих још девојака требао да упознам да најзад напишем роман о Лудвигу? Све причајући о Бетовену, у Београду сам упознао бар једно две. Једна од њих ми је приредила читаву библиографију, е да би мој будући роман о овом великану био довољно документован. На тај начин су и њени пољупци добили мирис старога папира. Жалосно је што јој се у овом тренутку не сећам имена. Сећам се само тих пољубаца испред Филозофског факултета, те једног готово киселкастог укуса Шесте симфоније. Истина је да ме Пети клавирски концерт извукао из многих меланхолија, знам га готово напамет. Извесно је да моје кратко бављење музичком критиком подстакнуто Виолинским концертом. Најлепше ми је са Четвтрим клавирским концертом и Лудвиговим тријима. Истина је да су многи све и свашта написали о Бетовену. Данас је дакле већа храброст написати роман на једном од светских језика о Стевану Мокрањцу или Ватрославу Лисинском, него о оном који добија све битке. Готово све, јер проблем слуха, проблем пољубаца... Само је Ромен Ролан успео да музику преведе генијално у авантуру реченице. На нама је да макар покушамо да му се приближимо. Онда ће, верујем, и музички пољупци бити - слађи.