Kathy Lee

Није ствар. Онда шта је? Оно што записујем, дакле оно што умишљам у мојим мислима без мишљења. Сасвим нешто лепо, колико да се неурони смире и синапсе одморе од света. Излазим у сан, улазим у дан, само њу видим као сунце. Зашто је таква? Зашто би да је никаква када можемо заједо од маште до урнебеса? Тишина. Само још једна прљава игра у бескрајном Законику. Немогуће, лажи нису никда биле слатке. Свет је од стварања и растварања једних у другима. Када журба постане навика, живот се негде изгубио у журби. Није биће! Онда ко је? Недомишљена мисао непотрошиве невиности.