x + y = xxx²

Нико да се проналаска прве реченице сети. Ко је и када изрекао? Тако и ја, појма немам одакле свим јунацима право да кажу оно што записујем. Једноставно су ту, негде између душе и стрепње, измешани са мојим личним страховима, мојим недоличним надама. Не каже се то тако! Не изговара се никако, једноставно ме одабирају у моментима највеће сложености бића, онога тренутка када постајем савршено ружан. Предам им се, не могу да не будем оно што би они желели да постану. Неурони и синапсе се спајају са милијардама извесних судбина, свемир је сав од интелигентних бића, сав од неутаживих нагона безграничне љубави.