Поседујем чудесну меморију толих облина, тачно знам у којем је делу града и када ишетала најлепша истина мојих муцавих надахнућа. Не личим на стари свет, а нови се затурио негде на незаситим берзама флуида без флерта. Почесто опстајем дуго испред њеног погледа, само да би ме приметила као прихватљиво име сласти и части. Шапућем молитву коју је у мени срочио живот. Она зна колико је тешко подићи се из пепела, настати из других зарад лепоте. Поседујем сасвим обичну меморију маштосвета, простора и времена спојених у нризвесно "Ти" пожуде. Лепо је бити страст у граду сласти. Љубав јој је име, лепота закон њене власти.