Louise Glover

Када час други куцне глувога доба ноћи, живот ми се учини превише лепим. Не могу другачије него да се над њеним облинама дражесним замислим. Не знам зашто се будим баш у то време, можебити због некадашњих ратних мора, ревности стражара и сличних војничких глупости. На том страшном месту, у армији дакле, човек схвати колико међу свим тим официрским и подофицирским идиотима нема шта да тражи. По сили закона, они су једноставно у стању да свакоме упропасте живот. Много година после прве личне страве, будим се у два. Душа ми се опире смраду касарне, окреће се лепоти света. Када би сви пристали на срећу, било би љубави.