Hélène

Написати љубавну песму као да је љубав стварна! Боже мој, врат јој је тако леп. Моји би прсти радо преко тих рамена. А усне? Ох, боље да не мислим. Прво ме била слагала да се зове Саломе. Тек када смо сишли у Киоск, сетила се свога правога имена. Да ли је право? Није важно, све је већ одавно лаж и привиђење. Колико смо се упознали, а он већ пакује куфере за пут у Праг. Професорка је француског језика у Чешкој. Није важно, нико није савршен. Не знам зашто ме сналазе управо овакве, путујуће. Ја желим најлепшу на свету, желим да је стално у свом граду, стално присутна за мене, стално са мном. Ај, написаћу љубавну песму баш као да ће нам се стварно да догоди љубав. Јелена? Није битно како се зове, свет је привиђење, град - велика варка у коме бела и црна жена исту игру играју.