Догађа се нешто лепо у најбољем од свих светова: свакога дана могу да се директо обраћам мојим омиљеним читаоцима. Веле да у малој Америци има оних који зарађују прилично преко јавних електронских дневника. Ако људи имају стварно, али стварно шта да кажу, онда је то сасвим добро. Најбогатији људи на свету су нас обрадовали многим играчкама само да би се још више обогатели. Замишљам Аристотела за рачунаром, мислим да би се лепо снашао. Што се Платона тиче, ту нисам баш сигуран. "Прва љубав заборава нема," тврде балкански народи; не заборављам ни Платона ни Аристотела, мада ми је Хусерл некако више прирастао за душу. Било би сјајно када би са свима њима могли да се сретнемо у некој вишој димензији, не само преко неурона, синапси или хипер синапси. Индијска митологија иде прилично далеко, могу се у њиховим причаријама наћи сусрети са онима из бивших и из будућих живота. На несрећу, немају Индијци много смисла за трговину као мали Амери, иначе бисмо већ имали машину за прелазак у ту вишу димензију. Поставио бих многа мудра питања Аристотелу, а и онај што је машину измислио би оплодио своје електронско богатство.