четвртак, 23. август 2007.

Не треба ништа дирати

Све је на свом месту. Свет је сав од слика. Нема трагова спрдње, нема пламеника срди, нема мог лика. Окрећем се испод најтежег сећања тражећи мало више свелости. Свуда киша, прогоњено име сунца. Не разумеш? Говорим ти да нисам пустиња, исписујем редове у којима нема песка, а ти би да не разумеш живот. Како не знаш да се радујеш мојој неподношљивости! Сутра ћу да се претворим у срећу. Можеш да се зовеш како желиш, не треба ништа дирати.