Ни мио ни драг

Очигледно је да нисам ни мио ни драг, нисам Миодраг као мој отац. Једноставно имам неко ружно име што није - Пријатељ. Моје је кретање можда зов сонета, изазов баладе, краткотрајна радост какве слађахне и младе. Осмех, кревет, шампањац, чај... Не, ја сам само ружни сан оних који једини знају од чега сам састављен. Поглед у прошлост наликује на свако сећање, поглед на будућност се разликује од сваког пророштва. Садашњост је од "баш ме брига" до "можеш да ми пљунеш под прозор". Хоћу да кажем! Слушај, не мора да ти будем ни мио ни драг, само би било лепо да ми не крадеш радост стварања.